Mrvica

Čini mi se sada, da nikada pre nikoga nisam ni volela. Niti da me je neko voleo. A on to pokazuje, tako što moje mane ističe, kada god ih uoči, bez izuzetka. Trudeći se da me motiviše, kako bih iste pretvorila u vrline, ili ih makar eliminisala. Koliko god me je to teralo da racionališem, pa čak i da budem pesimista; koliko god sam sebe ubedjivala da me on zapavo ne voli, da mu nisam dovoljna, i da je to samo izraz njegovog nezadovoljstva samnom, postojao je pocenat onoga u meni što je vrštalo, da nije lud da bi gubio veme sa nekim koga ne voli. Opet moje iskustvo je išlo u prilog onoj prvoj tezi, jer momci su samnom ostajali i iz koristi, mnogo pošto bi prestajali da bilo šta osećaju prema meni. U takvim situacijama, intuicija mi je nagoveštala da se bliži kraj, toliko glasno, a ja je ignorisala, da me je sada ponekad strah da je ne poslušam.

Ali kada me samo pogleda, poljubi, zagrli, nema dileme, svaki atom mog bića oseća da me voli. Činjenica je da nam životne okolnosti ne idu u korist, još uvek. Takodje, činjenica je da on za sada, u pogledu nas, ne gleda u naped. Trebam da budem zadovoljna time, jer me ipak voli na realan, potpuno neboemski način, onako kako sam od uvek želela da me vole, smatajući da će takva ljubav trajati duže. Medjutim, to znači, da se ta njegova ljubav nekada podrazumeva, pa me potreba za njenom afirmacijom čini postidjenom.

Bilo kako bilo, divno je biti deo ovoga, biti ovoliko pokrenut, bez i malo zadrške. Srećna sam, što sasvim svojevoljno bez kajanja mogu da uživam u osećajima koji su tu i nadam se nigde ne idu.

Za kraj, podelicu sa vama jedan citat o kojem trenutno razmišljam: „Mnogo toga što u početku postoji samo u mašti, pretvara se u stvarnost.“

Toliko od mene za sada. Uživajte i pronadjite svoj pokretač u životu jer nema ništa lepše nego kada shvatite da ne postoji granica onoga šta ste spremni da uradite za dugoga ili sebe.