Mrvica

Proslo je neko vreme od kada sam ovde pisala i to je uglavom zato sto ja pisem retroaktivno o svojim uvidima, i nekada je za to potrebno vreme.

Zapravo verovala sam da umem vrlo kognitivno i iz vise uglova da sagledam odredjene situacije, sve dok nisam dobro zagazila u terapiju. Onda, gde cuda, shvatam da su ljudi mnogo kompleksniji i da u odnosima ima toliko slojeva, da me je to moram priznati malo i uplasilo.

Nakon toga je doslo saznajanje, da ne moram da odigravam uloge koje su mi date rodjenjem, nego da imam svu slobodu da ih kreiram sama po svojoj meri.

I sada, sve to nije nista epohalno, medjutim neverovatno je koliko vise empatije i ljubavi imam prema ljudima koji me okruzuju od kada sam to osvestila.

Toliko toga jos ima u bliskosti, i medjuljuckim odnosima, sto moze da poboljsa iskustvo zivljenja, jer ipak ovde smo da zivimo zivot a ne da ga prezivljavamo cekajuci kraj.