Mrvica

Od najranijeg tinejdzerskog doba, od prilike kada je pocela da primecuje decake, kada je postala svesna svoje prve simpatije, zelela je da je neko voli vise nego sto je ona volela samu sebe.

Prolazila je kroz osnovnu skolu, pa i kroz prva dva razreda srednje, znajuci da se takva potreba krije u njoj. Vec sa sesnaest godina pocela je da masta o osecanju koje ce sve njene nesigurnosti, nezadovoljstva prekriti. Momci su joj prilazili ali ona nikako nije mogla da natera sebe da se upusti u bilo kakvu emotivnu vezu. Sa osamnaest dozvolila je sebi da se zaljubi, sta vise, da se toliko zanese, te je poverovala da je pronasla svoju inspirativnu ljubav, onu koja ju je naterala da misli u dvoje. Osetila je srecu, paznju suprotnog pola i u trenutku je postala najlepsa najdivnija devojka na citavom svetu. Vrlo brzo je shvatila da ona voli, ali da voli za dvoje. Proektovala je svoja osecanja. Tada je zakljucila da je ljubav velika prevara, da je niko nece voleti onako kako ona zeli da bude voljena.

Vec u sledecoj vezi, svega nekoliko meseci kasnije, resila je da se zadovolji parcicima paznje, tako da o ljubavi nije ni bilo govora. Ta veza je vrlo brzo pukla prosto jer ona nije bila spremna da veruje u to da bi nju neko mogao da voli takvu kakva je. Sledeca veza, ujedno i najduza, dosla je bas u trenutku kada je ona izgradila sebe, postala svesna svojih kvaliteta i onoga sta zeli. Ovaj decko joj je pokazao da ni preterana neznost, za kojom je naizgled vapila, nije ono sto joj prija. Zapravo to je u njoj budilo osecaj nedostojnosti. Zelela je nekog realnog, nekog ko nece voleti iluziju o njoj. Tada je shvatila svoju prvu ljubav i konacno mu oprostila, jer je sada ona bila u istoj situaciji. Izbacila ga je is svog srca.

Trudila se da nadje svoju inspiraciju u svakom sledecem pokusaju da sa nekim zapocne vezu. Suvisno je reci da su ti momci od nje bezali kao djavo od krsta cim bi primetili u njenim ocima onu lampicu koja se upali kada postoji makar mala sansa za neku zaljubljenost.

Napunila je dvadeset i dalje je tragala. Medjutim, godine emotivnog predavanja strancima, nazalost doveli su je do totalnog razocarenja. Vise joj nije bilo bitno hoce li ikada osetiti tu ljubav, resila je da se posveti studijama, poslu, prijateljicama. Pokusala je sebe da voli dovoljno kako bi imala, kakvu takvu pokretacku snagu.

Odavno je shvatila da je to pokrece, da je to budi ujutru, i fino usuka tik pre nego sto zaspi. I to joj nije dozvoljavalo da bude svrstana u mediokritete koje drustvo stanca kao na traci. Kao potrosnu robu. Zna da malo ljudi razmislja, oseca, voli na taj nacin, i to je ono, sto joj ni godine, ni posao, ni ljudi, ne mogu oduzeti. Tu njenu posebnost.