Mrvica

Da samo na tren mogu prekinuti tok svojih misli, da na sekund postanem deo stvarnosti...

Rekao si mi da neke stvari ne znam, da želiš da provedeš neko vreme samnom, ali bez mene, da ne požuruješ, da me upoznaš......da se uveriš, da se ne povrediš........

Čitaš li...tu se nigde ne spominjem ja...ali to nije bitno jer razumem.....

Kažeš da je tvoj odbambreni mehanizam da proveriš, da me zavlačiš...

Jesi li mozda pomislio da meni to zvuči kao još jedan, kao tako dobar izgovor da me se otarasiš? Da zapravo ne vidiš ono što ja vidim, da nam svetovi nemaju isti oblik..?

Pa lepi evo novosti za tebe...i ja se bojim......i meni je potrebna podrška...potrebne su mi iskrene reči, topli zagrljaji.....DOKAZ...

Tada i samo tada ću moći da pretvorim ovo TI i JA u MI....jer mislim, šta više sigurna sam da je ovaj osećaj stvaran...

Znam, zato što sam ga jednom osetila, umem da ga prepoznam....Ali sam tada odlučila da neću svoje misli, svoja dela predati tako lako...

I znam da znaš o čemu govorim ...taj osećaj je i tebi poznat...

Jedina razlika je što sam ja sebično, isključivo zbog sopstvene guzice, naučila da prelazim preko ljubavi...

Ljubav....zar postoji komplikovanija rec, pojam....i u milion pokušaja, definiciju niko nije pronašao....

Na kraju je jedino sigurno da je ona invidualna, promenljiva, vraljiva...da mora opstati kroz vreme, situacije, ljude..

Da, veruj da i ja proveravam, doduše to činim malo suptilnije, bezbolnije... ali sam svesna da i to zavisi od osobe do osobe....od srca do srca....

A EHO PROŠLOSTI I DALJE PODSEĆA NA PROPASTI, ZAR NE?

Jednom sam i ja nasela na sve te šuplje izjave bez pokrića. Jednom, a ja greske ne ponavljam dva puta.....

Kada smo kod stvari koje ne znam ili znam....hej pa ja sam potpuno svesna svoje nesvesti ..uvek...zato želim da učim......

Pitam se onda samo čemu lutanja, trošenje vremena na neke ljude koji to ne zaslužuju? 

Zašto ako već znamo da su prazne reci iza kojih ne stoje dela?

Svi ovi su za mene samo figura. Osoba koja mi popunjava ono vreme koje sam zbog tebe odvojila za sebe...

Oni su, cini mi se, toga veoma svesni..... da kada se ogledaju u mojim očima ne vide svoj odraz, već tebe......da će dok šetamo ulicom, umesto svoje senke kraj mene, videti tebe... 

Pa ja im se u jednu ruku i divim...spremni su na nešto na šta ja nisam i nikada ne bih bila...Sremni su da budu rezerve...

Za finiš... pisem iz potrebe, iz nekakve ludacke želje da konačno budem sigurna da znaš kako se osećam.....

I ne pitaj me kako je to toga došlo, za to ne postoji objašnjenje...vec jednostavno,  puko priznanje činjeničnog stanja...

Oprosti što ovo ovako iskazujem...ali to je jedini, ne.... to je moj način... izgleda, drugačije ne umem...

I ako ovo preraste u nešto...neke stvari dodju na svoje mesto...onda kada ih nazovemo pravim imenom....kada se potvrde kroz vreme i nevreme....e tada MI prerasta u INFINITY....