Mrvica

Koliko vam se samo puta desilo da prošetate knezom ili bilo kojom prometnijom ulicom i da ugledate osobu koja vas u trenutku obori sa nogu? Ili u najmanju ruku okrenete glavu za njom/njim. Pa sam se zapitala, šta bi se desilo ako bi se sa takvom jednom osobom upoznala? Verovatnoća da se ponovo sretnemo je skoro jednaka nuli. Ali opet, kome bi pallo na pamet da zaustavi devojku/dečka na sred kneza, predstavi se i zatraži broj? Priznajem i ja bih se možda začudila.

Mejdutim pre jedno godinu dana mi se dešavalo da jednu istu osobu vidjam svaki dan. Prvih dva, tri dana nisam obratila pažnu, ali posle prvog meseca, već mi je to postalo čudno. Koja je verovatnoća da u Beogradu, sa preko milion ljudi, svakodnevno srećes istu osobu a da se predhodno niste ni upoznali?  

U jednom trenutku sam pokušala da zaključim kako i kada se srećemo. Na stanici autobusa u 13h, u prodavnici na drugom kraju grada u 19h itd. Nije imalo logike. Pomislila sam da ako budem izbegavala mesto predhodnog susreta, sledeći ću na taj način izbeći.

Čak ni tada, kada je već bilo očigledno da je i ona druga osoba bila krajnje zapanjena,čak ni kada smo se slučajno sudarili, nije došlo do upoznavanja.

Nekada su muškarci imali ulogu osvajača. Danas je to obrnuto, sve ćešće žene prave prvi korak. Da li je zaista spalo na to da se ljudi toliko boje mogučnosti odbijanja, pa jednostavno zažmure, pred nečim što im je ispred nosa?