Mrvica

Proslo je, ne znam ni sama koliko dugo. Prestala sam da imam osecaj za vreme. Znam samo da sam uhvatila sebe da opet lezim u svom krevetu i da opet mislim o svim trenucima koje smo proveli zajedno. O njegovom osmehu, o njegovom pogledu, o suzama koje sam videla u njegovim ocima kada smo raskinuli, o mom raspadanju posle toga, o poslednjem putu kada smo se videli i o tome kako sam znala da je to poslednji put...

Secam se da mi je kada smo raskidali rekao kako cu i sa nekim drugim da stvaram uspomene. HA! Kako se samo prevario. Ali ja sam znala to. Znala sam, da jedino sto ce mi prolaziti kroz glavu u ovim kasnim satima biti on. Da uspomene pre i posle njega nece postojati.

I bila sam u pravu. Sada postoje samo trenuci. Trenuci srece koja prodje i opet me vrati u ovo stanje. Ovo, kada gledam u plafon u 4 ujutru i kada se usudim da pustim svoje misli da lutaju. Svaki put, ali svaki, odvedu me njemu. Drustvu vise ne smem vise ni ga da spomenem. Svima je muka te price. Znam, i sa razlogom je tako. Smatraju da je dovoljno vremena proslo. Smatraju da nije zasluzio ni da ga se secam. Znam, sve znam, i imaju pravo. Ali dzaba, moje jedino secanje jeste on.

Niko ne zna da ce on zauvek biti deo mog srca, jer kada sam ostala bez njega, ostala sam i bez dela srca. Tu je sada vestacki deo bez kojeg moje srce vise ne moze da kuca.

Niko ne zna da, ono sto mi je dalo snage da izadjem iz kome, da ostanem ziva, da se ne predam, jeste osecaj, da ako ostanem tu jos neko vreme, da cu ga mozda nekada cuti i videti. Bilo mi je malo vremena na ovom svetu, zbog njega. Ja sam se tu noc pomirila sa tim da me vise nece biti, ali ono zbog cega sam pozelela da ostanem jos malo, je bio on...Ni mama, ni tata, ni brat..niko...samo on...

Niko ne zna da se svaki put kada na ultrazvuku cujem i vidim svoje srce kako kuca, skamenim. Pitaju me sto dugo izbegavam da odem na taj kontrolni pregled, a meni knedla stane u grlu i ne mogu da disem, jer znam da ono kuca iskljucivo zbog njega. I znam da ce uvek moje srce njemu biti zahvalno zbog toga. To druga veza, drugi covek ne brise. To vreme ne brise.