Mrvica

Konacno, posle mnogo vremena, mogu reci da sam pronasla svoj mir. Kako to obicno biva, pronasla sam ga tamo gde ga nikada ne bih trazila. Zapravo, cim sam se pomirila sa cinjenicom koju jako dobro vecina zna, a to je da prepreke ne postoje kada vam je dovoljno stalo, prestala sam da se bojim, prestala sam da bespotrebno analiziram, kalkulisem. Ta cinjenica sa ove distance stvarno izgleda kao nesto sto se podrazumeva, ali eto to i jeste lepota zivljenja, kada vas zacudi koliko vas male stvari, one na koje ne obracate paznju, zapravo promene. 

Da, promenila sam se, i trudim se da to bude pozitivna stvar. Naravno, nikada necu prestati da cenim osobe, i da se divim situacijama koje su me promenile. Menjacu se ja jos dosta puta u zivotu, kao i svi, i sve dokle god to bude na bolje, bicu srecna i ponosna.

I bilo je krajnje vreme da zatvorim ovo poglavlje mog zivota, jer kada ljubavi ima, o njoj se ne prica, ne pise, ona samo postoji ;-)