Mrvica

Voleti i biti voljen je naizgled potpuno prosto. Medjutim, instinktivno smo privaženiji ovom drugom osećaju. To možda zvuči apsurdno, i malo ko će priznati, ali je fakat da smo razvili svojevrsnu zavisnost od ljubavi. Dakle, volimo da nas vole. Zato smo, čini mi se i odredili tačan datum koji to i veliča. 14- ti februar ili dan zaljubljenih. Neki ga još i zovu izmišljeni praznik, dok ga drugi slave kao krsnu slavu Svetog Trifuna. Bilo kako bilo, od skora smo poprimili tradiciju da baš na taj dan razmenjujemo razne sitnice kako bi voljenoj osobi stavili do znanja koliko nam znači. Naravno, s obzirom na današnju narcisitičku kulturu, to ćemo u glavnom uraditi da bi isto dobili za uzvrat. 
Crvena srca, bombonjere, raskošni buketi, plišani medvedići, su samo jedni od jasnih pokazatelja ljubavi. Nekako kao da je Amorovo prisustvo u vazduhu pokrenuo čitavu mašineriju industriskih proizvoda koji su tu da čine taj jedan dan ne zaboravnim. Ulice su prepune zaljubljenih parova, tinejdžerskih ne iskvarenih osećanja, starijih supužnika koji po navici šetaju sećajći se svih trenutaka koji su obeležili jedan čitav život. Baš tada to primećujemo najjasnije.

Čudno kako je nekima biti sam na Dan zaljubljenih  mnogo teže nego biti sam ostalih 364 dana u godini.

Ali zar je zaista bio potreban poseban dan za iskazivanje ljubavi? 
Možda nam je sam tempo života to nametnuo, pa smo prinudjeni da se odreknemo spontanosti?  U svakom slučaju, svaki momenat koji posvetite ljubavi, bi trebalo da bude poseban. Još ukoliko imate pored sebe osobu koja će vam iznova i iznova buditi taj osećaj, onda sasvim sigurno  Dan zaljubljenih traje mnogo duže od 24 sata.