Mrvica

Imajuci u vidu koliko se često osetimo zarobljeni sopstvenim osećanjima, knjiga čiji je ovo naziv pruža uvid, a na neki način i razrešenje unutrašnje borbe koja se dešava u svakom od nas.
Početak radnje smešten je u jednom malom mestu na teritoriji Srbije, gde glavna junakinja pohadja završnu godinu gimnazije. Kako su je godine koje nosi poprilično opteretile i ozbiljno uzdrmale samopouzdanje, ona svoj beg od stvarnosti pronalazi u raznoraznim prepirkama, arogantnom, sarkastičnom pogledu na svet. Posle izvesnog dogadjaja koji joj iz fundamenta okreće svest za 360 stepeni, ona odlučuje da od velike ribe u maloj vodi, postane mala riba u velikoj. Distancirajući se od korena svog problema, makar prividno svoj mir pronalazi u studijama kao i u muškarcima koje redovno menja.
Kako od obične, drske devojke iz provincije, postaje sudenkinja koja hara Beogradom, junakinja strmoglavo srlja iz jedne loše odluke u drugu. Konstatno se osvrćajući, analizirajući taj jedan segment svog života; njenu prvu, ne zamenljivu ljubav; Galeba.
Njihov susret, razvoj tog odnosa pisac vrlo detaljno, gotovo opipljivo dočarava, koristići razne stilske figure kako bi se mističnost a i dinamičnost zadržala sve do samog kraja. Galeb koji istovremeno simbolizuje pticu, ne sputanost, potpuno vezuje glavnog lika za sebe. Pruža joj uvid u svet koji ona vidi po prvi put. Dozvoljava da oseti makar delić njegove glamurozne slobode, a sa tim i za nju užasan osećaj usamljenosti. Tu se negde provlači pitanje, gde je zapravo linija izmedju ta dva, i umemo li da je preponamo? 
U medjuvremenu, nakon njegovog munjevitog, nerazjašnjenog nestanka iz  života junakinje, ona toliko zapada u depresiju da sebi ne dozvoljava bilo kakvu vrstu zadovoljstva. Koliko god je bolno, mučno vraćanje slika iz prošlosti, tim su pre stanju njenog duha one i potrebne. Vrteći se tako u začaranom krugu bezbrojnih veza za jednu noć, ubrzo ostaje trudna. Suočivši se sa vrlo ozbiljnom odlukom, a potpuno svesna svoje odgovornosti, odlučuje da se podvrgne abortusu. Vraćajući se svojim starim navikama, junakinja polako sazreva kao osoba, ali ne i kao emotivno bice. Diplomirala je, udala se za čoveka koji ju je tretirao kako je samo mogla da poželi. Sa njim ima i dvoje dece. Medjutim povrh svega toga ona i dalje nije potpuna. Degradiraći sebe u svakom koraku koji napravi, završava kao mediokritet koga se do nedavno gnušala.
Posle pročitane knjige zapitala sam se, koliko smo spremni da živimo u prošlosti, ne dajući nikakvu šansu sadašnjosti? 
Svesno ili ne, neminovno je pronaći se u nekom od mnogobrojih likova u ovoj zaista strašću definisajoj priči. Biće i onih koji će je poistovećivati sa piscem, i sažaliti se nad glavnom junakinjom,  budući da je za čitav naboj zaslužno pisanje u prvom licu.
Mnogi odgovori možda leže i u samom naslovu dela. Jer osetiti slobodu ptica, a ne biti pre eksploatisan, ljudima je u krajnoj liniji ne prihvatljivo.